Madl'Art 15.12.2003 – 15.01.2004
Pavle Vasić (1907–1993) — Biografija
Pavle Vasić je rođen u Nišu 1907. Likovno se formirao na Umetničkoj školi u Beogradu (1922–1924) i u ateljeu Jovana Bijelića (1926–1929). Kao slikar prvi put se predstavio javnosti januara 1929. na I jesenjoj izložbi radova beogradskih umetnika u novo otvorenom Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu.
Do II svetskog rata i odmah posle njega redovno se pojavljivao na grupnim izložbama jugoslovenskih umetnika, a od 1973. izlagao je više puta samostalno u Srbiji i Crnoj Gori. Njegova velika retrospektivna izložba organizovana je marta 1993. u Narodnom muzeju u Beogradu. Umro je iste godine u Beogradu.
Vasićeva dela čuvaju i izlažu Narodni muzej u Beogradu, Muzej savremene umetnosti u Beogradu i gotovo svi drugi muzeji u Beogradu i Srbiji.
Akvareli Pavla Vasića
„Likovnu umetnost XX veka u Beogradu i Srbiji nije moguće sagledati i ozbiljno proučavati bez celokupnog opusa Pavla Vasića. Bilo bi potrebno mnogo vremena i truda da bi se prikupilo sve što je uradio ovaj radoznali i svestrano obrazovani umetnik, profesor i naučni radnik, čija su se interesovanja preplitala sa slikarstvom ali ga i udaljavala od ove njegove najveće ljubavi.
Ipak, on se nikada nije odrekao palete. Pored više od dvesta pedeset ulja, uradio je hiljade akvarela, studija i crteža, desetine grafika, mnogo nacrta za kostime, bezbroj ilustracija i izveo nekoliko zidnih slika. Reklo bi se — ni malo, ni mnogo. Ali svakako zadivljujuće kada se zna da je, posle diplome na Pravnom fakultetu, studirao, diplomirao i doktorirao istoriju umetnosti kojoj se u velikoj meri posvetio.
Bio je kratko vreme asistent Narodnog muzeja u Beogradu. Posle ratnih godina provedenih u zarobljeništvu predavao je kao profesor u gimnaziji, potom na Akademiji primenjenih umetnosti, i istovremeno na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, kasnije i na ostalim umetničkim akademijama u Beogradu i na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
Bavio se likovnom kritikom od 1930. do smrti, a od 1950. do 1980. bio je stalni saradnik „Politike“ i ostao neprevaziđeni hroničar umetničkog života Beograda i Srbije. Bio je jedan od glavnih teoretičara, istraživača i poznavalaca srpskog slikarstva novijeg doba. Autor je tridesetak knjiga i preko tri hiljade studija, članaka, predgovora i prikaza izložbi. Uz sve to održao je i niz zapaženih predavanja u zemlji i inostranstvu.“
Ljubica Miljković
„Malo je reći da u slikarskom delu Pavla Vasića akvarel zauzima značajno mesto. Akvarel je umetnikova velika naklonost, on je njegova izražajna snaga. U njemu ima mogućnosti da operiše linijom i bojom, površinom i volumenom, naslikanim partijama i belinom hartije koja postaje aktivan činilac u građenju slike.
Hitrina koju ova tehnika zahteva ne dopušta nesigurnost, ne omogućava korekturu. Zato odabrani motiv mora da bude potpuno doživljen, zamišljen u formi i boji, da bi se cela likovna senzacija zabeležila u kratkom trenutku, dok se boja otopljena u vodi ne osuši.
Akvarel kao sredstvo izražavanja može da odabere samo dobar umetnik koji poznaje svoje mogućnosti.“
Vera Ristić
